HAJDE DA SE UPOZNAMO!
pružaju ruku podrške i saznajte kako kroz naše projekte menjamo živote dece sa posebnim potrebama.
Bio je to trenutak ispunjen ljubavlju i nadom, ali ubrzo su se pojavile brige koje su me pratile na ovom teškom putu. Samo nekoliko meseci nakon njihovog rođenja, primetila sam razlike između njih dvoje, ali na moje zabrinute reči niko nije obraćao pažnju.
Lekari su me uveravali da je normalno da jedno dete blizanac malo kasni, da nema razloga za brigu. Ali ja sam osećala drugačije. Kada je Dunja napunila pet meseci, na moju inicijativu urađen je ultrazvuk mozga. Rezultati su pokazali ono čega sam se najviše plašila – krvarenje trećeg stepena.
Taj trenutak otvorio je vrata nizu teških dijagnoza: loš EEG i prva hospitalizacija u Novom Sadu. Proveli smo šest nedelja u Dečijoj bolnici – Dunja u krevetcu, a ja pored nje, na drvenoj stolici. Svaki trenutak bio je težak, ali ništa nije bilo bolnije od saznanja da sam Dušana, mog sina, morala ostaviti kod kuće, daleko od mene.
Dani su prolazili, a ja sam ustajala jer sam morala. Nisam plakala, jer sam znala da ako počnem, neću moći stati. Smejala sam se zbog Dušana, jer je svojim nestašlucima uspevao da mi izvuče osmeh. Ali, negde u tom periodu, Sanja, kakvu su ljudi do tada znali, prestala je da postoji. Iz bola, nesigurnosti i tuge, rodila se nova Sanja – jača, hrabrija i odlučnija.
Dunju sam oduvek gledala jednako kao njenog brata. Ta misao me je nosila kroz svaki izazov. Verujem da je najvažnija stvar koju deca mogu imati ljubav, srećna porodica i nasmejana mama. To važi za svu decu, bez obzira na izazove. Godinama kasnije, počeli su mi prilaziti drugi roditelji sa pitanjima – kako izdržavam, kako se nosim, kako se smejem, kako izlazim u grad? Pitali su me kuda da krenu, gde da potraže pomoć i koja su njihova prava. Zbog tih roditelja i njihovih pogleda punih tuge i straha, zbog njihovih priča koje su podsećale na moju, odlučila sam da osnujem udruženje “Pruži mi ruku” u Subotici.
Zbog moje Dunje, koja me je naučila da mogu sve, čak i onda kada mislim da ne mogu više, odlučila sam da pružim ruku i drugima.
ali jedno obećavam da nikada nećete biti sami u svojoj borbi.
Biću tu da vam pružim ruku,
jer znam kako je kada u životu nemate nikoga ko bi to učinio za vas.
NAŠ TIM
NAŠ TIM
Naš tim čine posvećeni stručnjaci i roditelji koji su prošli kroz slična životna iskustva. Zajedno smo tu da pružimo podršku, smernice i ljubav svakoj porodici koja se suočava sa izazovima. Verujemo da uz pravu pomoć i razumevanje, svako dete i svaka porodica mogu napredovati i biti srećni.
Dunja Perčić
Rođena 23. januara 2002. u Subotici, završila je Gimnaziju 'Svetozar Marković'. Trenutno je studentkinja četvrte godine specijalne edukacije i rehabilitacije (višestruka ometenost) na Medicinskom fakultetu. Kao volonterka Udruženja i budući defektolog, posvećena je tome da svoje znanje i veštine koristi kako bi pomogla porodicama u svakodnevnim izazovima.
Čila Vuković
Čila Vuković, rodjena 13.04.1986 u Bačkoj Topoli. Mama troje dece,od toga Andrija je Dunjin drugar iz razreda sa dijagnozom Autizma. U životu sa dijagnozom autizma i kao mama troje dece tu je da pomogne porodicama u udruženju koje se sreću sa ovakvim izazovima.
Biserka Vučković
Rođena 2. juna 1963. u Subotici. Kroz rad sa posebnom devojčicom Dunjom Mihajlović, upoznala sam i njenu mamu, Sanju Mihajlović. To poznanstvo se vremenom razvilo u iskreno prijateljstvo s jedinstvenom porodicom, a naša saradnja se nastavila kroz rad u Udruženju.
Tihana Mlađenović
Master psiholog na edukaciji iz psihodinamske integrativne psihoterapije, sa višegodišnjim iskustvom u radu sa osobama sa invaliditetom i njihovim porodicama. U radu se trudim da spojim različite pristupe, pri čemu je naglasak na razumevanju sagovornika, pružanju podrške i osnaživanju.
David Lakić
Rođen 13. aprila 1999. godine u Subotici. Završio je Srednju Medicinsku školu, smer fizioterapeutski tehničar, u Subotici. Nakon toga završio je Višu strukovnu školu ICEPS u Novom Sadu i stekao zvanje Viši strukovni fizioterapeut. Trenutno završava specijalističke strukovne studije, čime dobija zvanje specijalista strukovni fizioterapeut. Zaposlen je u Opštoj bolnici Subotica na odeljenju za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Volontiranjem u udruženju, želi da svojim znanjem edukuje članove porodice pravilnim načinom vežbanja i kineziterapijskim procedurama koje se primenjuju kod dece
Poziv za Volontere
Tvoj osmeh može nekome promeniti život.